Činjenica jeste da u Srbiji dominira od svih spoljnopolitičkih uticaja uticaj Nemačke. Kako je to moguće nakon dva rata u kojima je Srbija pobedila Nemačku. Kako je to psihološki moguće u zemlji u kojoj postoji uzrečica "mrzim ga kao Nemca". Srbija i Srbi su nadprosečno gostoljubivi i ksenofobija nije nacionalna karakteristika. Ali je činjenica da nemački interes ima prednost nad srpskim. to oko zida su ipak samo simboli i to nije suština i bit. suština je u društvenom mehanizmu i instrumentu vlasti koji ima za posledicu da Srbijom ipak vlada nemački interes. Pokušaću da parafraziram Ljubišu Ristića, svojevremeno predsednika JUL-a koji je rekao otprilike da su i pre JUL-a i posle JUL-a, pa i u toku JUL_a Srbijom vladali neki isti ljudi. Naveo je za primer Goricu Mojović. Ona je ta koja je držala sav novac za kulturu Beograda "sto" godina i za vreme Slobe i posle njega i pre njega. To nije jedini primer. Kako je Jovanka Broz u kućnom pritvoru po naređenju Kardelja dvadeset godina posle njegove smrti? Kako on to vlada i posle smrti. Evo mog tumačenja. Stane Dolanc i Franjo Herljević su bili glavni policajci trideset godina. Niko nije došao u policiju i DB da ih oni nisu proverili, i deo provere je bio i samoobnavljanje, dakle dovođenje naslednika po istim kriterijumima. Kako to da su Kandićka, Biserko, zaštićene u toj meri, kako to da sav novac ide na tu stranu.

Meni je juce Sarkozi izgledao kao Napoleon, a Merkelova kao Marija Terezija. Ruku pod ruku do konacne propasti satanizma.

Nisam baš uspeo sve propratiti, pa me interesuje ko je prvi zapevao Danke Dojčland ???

Ova proslava je potpuni dokaz da je našoj eliti, državničkoj i građansističkoj, potpuno opran mozak. Apsurd je ravan onom po kome bi se rodbina i prijatelji veselili na sahrani svog najbližeg.

Fraza o rušenju berlinskih zidova na Balkanu, prevazilazi sve domete gluposti (liči na metaglupost). Ili je to ekstremno neprimeren i degutantan izraz ulizištva stranoj sili.

Nemačka je porušila svoj zid - na tome joj treba čestitati i tome se treba radovati! Ali je isto tako snažno i agresivno potpomogla izgadnju zidova na Balkanu, na najgorio mogući način - kroz raspirivanje jednog krvavog građanskog rata, više i ranije od amerikanaca.

To su istorijske činjenice, i tu ne pomaže nikakav Haški sud niti bilo koja svečanost ili govor.

Kaže se:"dernja se i slavi ko sirotinja na tuđoj svadbi!"

Bez mere i elementarnog osećaja za dostojanstvo naroda i države.
Je li i ta akademija i TV serijal od slavlja u Srbiji zbog istorijskog uspeha Nemačke važan korak na "mapi puta" ka Evropi! Da li se neko još seća šta ono reče ambasador Cobel oko Vojvodine, Sandžaka...?
Ni ulizištvo nije više što je nekad bilo. Prevelika je ponuda.

Aha, sada smo dvojica Rodoljuba ovde. Ok, Vi budite latinični, ja ću ostati ćiriličan.

Dodatno, razlikovaćemo se i po potpisu:

Formirajmo stranku - dočekajmo spremni izbore!

„Nemačka, Nemačka iznad svega, iznad svega na svetu!“. Šta ako su ovi stihovi napisani u 19. veku - dakle pre pojave fašizma - konstanta nemačke istorije? Šta ako su oni ključ za razumevanje Drugog svetskog rata, a ne ideološki ključ fašizam/antifašizam? Ako je tako, onda je dvadesetogodišnjica rušenja Berlinskog zida više povod za zebnju nego za slavlje.

Čuvajte se vi nemaca oni su uvek životni prostor (Lebensraum)tražili na istoku čitaj na slavenskom prostru barem u zadnjih 1000 godina.

tu negde skoro povodom RUŠENjA berlinskog zida Leh valensa nije mogao da odoli a da se ne pohvali kako su PAPA i On glavni RUŠIOCI komunizma! šta mislite ko neće uskoro moći da izdrži pritisak slave ada se ne pohvali kako je SRUŠIO SRBIJU, naravno, zajedno sa PAPOM!?

@Zapadni covek

Golgota srpskoga naroda prouzrokovana je upravo nespremnoscu tadasnjih srpskih vlasti da uvide vaznost istorijskog momenta koji se 1989. dogodio padom berlinskog zida. Dok se ostatak Evrope ujedinjavao kod nas je bujao nacionalizam-fasizam najgore vrste i sejao smrt na sve strane. Zbog toga, kao, i pre svega, zbog opstepoznatog delovanja Milosevica, Srbija i danas vegetira tu gde i jeste - izvan Evropske Unije. Za ovakvo stanje, u kojem se poslednjih 20 godina nalazimo, nije nam kriva Nemacka.

Naravno da treba da slavimo pad Berlinskog zida! Naravno da treba da uzdizemo nemacko slobodarstvo! Naravno da treba da denacifikujemo Srbiju, koja je stoput gora od Nemacke! Naravno da treba da paradiramo uz prozapadne, antisrpske aktiviste gej-udruzenja, i da im drzimo upaljac dok pale omrznutu srpsku zastavu! Naravno da treba da prepustimo Vojvodinu Canku, koji je postao najveci antifasista Srbije - zagovarajuci Srbiju u hitlerovskim granicama! Naravno, naravno, naravno! Kako autor teksta to ne moze da shvati? Srecom, Tadic shvata, i radi li radi - na denacifikaciji Srbije, na slavljenju nemackih slobodara, na promociji cankovskih vrednosti, oslonjenih na domete okupacije 1941-45, na umanjivanju Srbije, dok Srbija ne postane tako malena, da je Tadic moze zakaciti sebi na rever! Kad bude odlazio na bankete, gde ce ga tapsati po ramenu sto je tako lepo obavio posao za one koji su srusili prvo Berlinski zid, a onda Jugoslaviju! Nece Srbija nikad u "Evropu" - nakon americke i NATO vojske na Kosmetu, sad "Evropa" dolazi u Vojvodinu, a doci ce i u ostatak Srbije. I gde god se Evropa pojavi, to se vise nece Srbijom zvati! A i sto bi se tako zvalo! Napravicemo nekoliko evropskih regija: jedna da se zove Tadicevo, druga Sutanovcevo, treca Dinkicevo, cetvrta Krsticevo (po Nebojsi Krsticu, nadobudnom rokeru i jos nadobudnijem Tadicevom "savetniku"). I kao sto je Tadicu izgleda "Nemacka iznad svega" vise nego i samoj Merkelovoj, tako Srbija nikome ne sme biti vazna ni mrvice! Jer, rekosmo li da "Evropa nema alternative"! Ta necemo u Evropu kao Srbi, seljaci i bundzije - ne, nego cemo tamo individualno, rasrbljeno, ponizno, bezimeno, izmecarski. A Berlinskog zida sto se tice - njegov pad slavi se vise nego sto se slavi pad zlocinackog rezima koji je iz Berlina sest dugih godina (1939-1945) upravljao najuzasnijim zlocinima u istoriji modernog sveta! Kao da toga nije ni bilo - sad se zlocincima proglasavaju Srbi, koji su i tada kao i sada bili medju najvecim zrtvama!

U Srbiji žive u većini Srbi. U Srbiji postoje i institucije koje su više ili manje srpske. Institucije koje se tradicionaslno smatraju čisto srpske nisu čisto srpske nego su srpske dominantno. To svoje srpstvo vuku iz svog "članstva" odnosno strukture društvene baze. Ti su Crkva, Vojska i Akademija. Za njih se može reći da odražavaju volju, sastav, želje i strukturu naroda. Skoro i donedavno. Za mene postoji razlika između na primer Vojske i ministrastva vojske. Aktuelno vojno ministarstvo ne odražava ništa srpsko.
Postoje institucije koje ne odražavaju sastav naroda njihove želje i strmljenja. Nekada je to uslovljeno mikrosredinom, pa razlika u mikrosredini i sredini srpskog naroda odgovara strukturi tih institucija. Postoje aktivnosti koje su primerene na primer prestolnici, Beogradu više nego ambijentima planine Rudnik ili Suve planine. Stoga su te institucje baš takve kakve proizlaze iz te činjenice. Logično je da će u pozorištu raditi ljudi iz kruga dvojke, a ne iz Srpske Crnje, mada je moguće da baš iz Srpske Crnje potiče neko ko je obeležio predstoničku kulturu. Ali je nije obeležio sve sedeći u Srpskoj Crnji, nego sve sedeći u Skadarliji.
Slično je sa bankama, slično sa univerzitetom, i što se mene tiče to i nije neki problem, to je za mene donekle logično. Problem je na drugoj strani. To je pitanje ko raspolaže sredstvima za kulturu, nauku, sa socijalna davanja, za policiju, za vojsku, za sve. Ko i zašto baš oni? O tome u drugom delu.